Stop tiraniji

Šta reći na ovu temu kad su ljudi veoma dobro upoznati sa ovom pojavom koja sve više uzima maha šireći se kao rak u bolesnom čoveku i pred kojom svi ćute kao da je to nešto sasvim normalno.Službe i inspektori koji bi trebalo da se bore protiv ove pošasti ništa ne preduzimaju ili i to što rade je nedovoljno pa se verovatno i ta nada u bilo kakvu reakciju na ovo krivično delo završava sa raznim dilovima gde današnji privatnici ili kako oni sebe vole da nazivaju "gazde" verovatno brzo dogovore sa odredjenim inspektorom za rad putem raznih metoda izbor je širok od novčanih smotuljaka do večerinki pa čak i robnih nagrada i na kraju svi zadovoljni i trljaju ruke jedino pravi stub ovog i bilo kog drugog društva a to je radnik strada nastavljajući da trpi tiraniju i zulum koji se sprovodi nad njim čuvajući i to malo posla neretko radeći i za 100 i manje evra mesečno.



Prva telefonska linija u Vojvodini je 28. decembra 2007. godine zvanično otvorena u novosadskim prostorijama Saveza samostalnih sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, najavio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Ta služba će ubuduće pružati konkretnu psihološku i pravnu pomoć zaposlenima koji su izloženi različitim vidovima psihičkog zlostavljanja i uznemiravanja na radnom mestu, što predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Postupak za uvođenje telefonske linije za žrtve mobinga pokrenuo je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, zajedno sa Savezom samostalnih sindikata Vojvodine i vršačkim Udruženjem građana "Stop mobing".

 

Psihički teror

Mobing predstavlja psihičko, moralno i seksualno nasilje nad pojedincem, najčešće na radnom mestu, kojim se ugrožava njegov moralni i fizički integritet (a samim tim i pravo na život), pravo na lično dostojanstvo i pravo na rad.

Radnica fabrike biskvita “Jafa” u Crvenki Vesna Samardžić tužila je firmu zbog psihičkog zlostavljanja na poslu. Kako prenosi Građanski list, prošle nedelje je pokrenut postupak u Opštinskom sudu u Kuli. Samardžićeva je posle 25 godina rada u računovodstvu, zbog neslaganja sa rukovodstvom firme, prebačena u magacin.Ovo je prvo suđenje za mobing u Srbiji, dok je u razvijenim evropskim zemljama mobing zakonski sankcionisana pojava i označava moralni teror na radnom mestu koji dovodi do mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtve.

Paradoksalno, ali žrtva mobinga je po svemu kvalitetniji genetski materijal od svojih dželata, i to je ono što je čini prvo potencijalnom a onda i stvarnom žrtvom terora.

Magistar psihologije Ivana Kovačević sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava kako mobing utiče na funkcionisanje porodice. Prema njenim rečima, danas je teže nego ikada napraviti granicu između privatnog i profesionalnog života – ono što se dešava na poslu projektuje se i na privatnom planu.

 

 

Našli lek za mobing

SRBIJA se konačno može pohvaliti da je potegla pravnu palicu na mobera! U jagodinskom opštinskom sudu pala je prva presuda za zlostavljanje na poslu, a za svoje je grehe, sa četiri meseca zatvora ili dve godine uslovnog, kažnjen Zoran Milovanović, urednik nedeljnika "Novi put". Koleginica, koja je godinama trpela uvrede, povike i šikaniranja svog šefa konačno može da se vrati pisanju.
I ma kako ovaj presedan uliva nadu svima koji su osetili teror na radnom mestu, povoda za radovanje, ipak, nema previše. U jedinom republičkom udruženju koje se bavi ovom problematikom, ističu da je svaki drugi radnik bar jednom u svojoj karijeri bio žrtva na poslu, a da država, bez obzira na "epidemiju mobinga", ne pokazuje ozbiljnost da se njime uhvati u koštac.
- Situacije koje dovode do šikaniranja na radnom mestu su opisane u čak 128 zakona i 158 članova - sabira Alekandar Ilić, predsednik udruženja "Stop mobing" - Ni ovolika pravna širina, međutim, nije dovoljna, pa se presude donose sporadično. Zakon o mobingu je neophodan, a Republika nema dovoljno sluha. Zato je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova oformio komisiju za izradu Predloga zakona o sprečavanju mobinga, koja je pri kraju svog rada i pitanje je dana kada će se on naći u pokrajinskoj Skupštini.
Termin "mobing" se zasad ne nalazi ni u jednom zakonu. U Ministarstvu rada i socijalne politike svesni su da je krajnje vreme da se ispiše ovakav akt i da je to naša obaveza prema EU, ali ozbiljnijih pomaka nema.
Ugnjetavanjem na radnom mestu posredno se bavi Ustav garantovanjem nepovredivosti integriteta, sloboda, savesti i uverenja... Mobing se može prepoznati i u Zakonu o radu koji propisuje pravo zaposlenog na zaštitu ličnosti i sprečava svaku diskriminacija u radnom odnosu. Naknada štete reguliše se kroz Zakon o obligacionim odnosima, a maltretiranjem se bavi i Krivični zakonik Republike Srbije. U njemu se nalaze pravni okviri za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka, povredu ravnopravnosti, prinudu, zlostavljanje i mučenje, krivična dela protiv prava po osnovu rada, protiv časti i ugleda, polne slobode.
I dok se u Srbiji o ovoj temi više priča, a malo radi, iz sveta stižu upozoravajući podaci. Prema rečima Vesne Baltezarević, docenta na "Megatrendu", čak 18 odsto mobiranih radnika svake godine u svetu izvrši samoubistvo!
- Zlostavljač je neostvarena ličnost u porodici ili na poslu, po pravilu kukavica - pričaju u udruženju.
- Žrtva ima gomilu problema, uglavnom je ćutljiva i gotovo uvek će izabrati da trpi umesto da se bori. Zato ovakav odnos može da traje godinama jer niko nema ambicije da ga prekine.



NIJE SPLETKARENJE

Među najčešćim žrtvama su oni koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti na poslu, mladi tek zaposleni i oni pred penzijom, "poštenjaci", mirni i povučeni...
Psiholozi, međutim, upozoravaju da treba praviti jasnu razliku između mobinga i spletkarenja. Mobing je agresija koja se primenjuje najmanje dva puta nedeljno u trajanju od šest meseci i do njega mahom dolazi u kolektivima sa jakom hijerarhijom i slabom komunikacijom.
NASILJE

ZA nepune dve godine obišli smo 928 firmi i anketirali 18.250 radnika. Njih 68 odsto je kazalo da su bar jednom bili žrtve niskih udaraca na poslu - govori Ilić. - Ako izuzme 20 odsto anketiranih koji ne razumeju šta je zapravo mobing, i dalje nam ostaje izuzetno visok procent zaposlenih koji su bili izloženi nekom nasilju.

KAD ŠEFOVI ZLOSTAVLJAJU

NEPRIJATNOSTI koje često doživljavaju na radnom mestu, psihičko i fizičko maltretiranje, neosnovane kritike na račun lošeg rada, zaposleni sve češće prijavljuju. Od kako je od 1. oktobra otvoren, na broj SOS telefona javilo se 50 radnika, tražeći zaštitu.
U prijavljivanju mobinga prednjače žene, jer se njih 28 ohrabrilo da ispriča o onome što doživljava na radnom mestu. Da ni pripadnici jačeg pola nisu pošteđeni takvih situacija, svedoči brojka - 22 muškarca su prijavila mobing.
- Dugogodišnji loš odnos poslodavca najviše su trpeli zaposleni stariji od 50 godina - predočava statističke podatke Ana Jovanović, iz SOS telefonske linije za pružanje pomoći i podrške žrtavama zlostavljanja na poslu. - Zatim slede radnici starosti od 40 do 50 godina, kojih je 32 odsto, dok je 20 odsto žrtava mobinga starosti od 30 do 40 godina. Na zlostavljanje su se najmanje žalili radnici starosti od 20 do 30 godina. Njih svega četiri odsto smatra da je poslodavčevo ponašanje i ophođenje prema njima, zapravo, mobing.
Razlog što je među onima koji smatraju da su žrtve mobinga najviše starijih, smatra se i to da su tek sada, kada se počelo javno govoriti o mobingu, shvatili da su tokom dugogodišnjeg radnog staža bili i žrtve zlostavljanja na poslu.
Među onima koji su odlučili da pozovu SOS broj 021/557-906 i zatraže pomoć ima zaposlenih svih profila, pa i lekara. Ako je suditi prema statističkim podacima, mobing je prijavilo najviše radnika sa srednjom stručnom spremom, njih 68 odsto. Četiri odsto žrtava zlostavljanja na poslu ima višu školsku spremu, a 28 odsto je sa fakultetskom diplomom.
- Javlja nam se veliki broj ljudi, ali se ne može sve podvesti pod mobing - objašnjava naša sagovornica.
- Pojedini zovu gotovo svakog dana i pričaju o onome što doživljavaju na poslu. Imamo evidentirano da je 17 osoba zvalo više puta, žaleći se na zlostavljanje na poslu. Kroz razgovor smo saznali sa kakvim se sve problemima ljudi suočavaju i u kakve situacije dolaze na radnom mestu.
U slučaju kada se utvrdi da je zaposleni zaista bio maltretiran na poslu, u službi za pružanje podrške i pomoći takvim radnicima, jedino što mogu da učine je, da odu u preduzeće i razgovaraju sa prozvanim poslodavcem i upozore ga na ponašanje.

MALTRETIRANJE

ZBOG zlostavljanja na poslu 79 odsto ima psihičkih tegoba, a fizičkih 62 odsto. Samo dvoje anketiranih je izjavilo da su doživeli seksualno uznemiravanje na poslu.
Na pitanje da li su bili izloženi kritici šefa, 57 odsto je odgovorilo da jeste.

POSAO PO CENU ZDRAVLJA

BANJALUKA - Svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25 odsto šanse da bar jednom bude žrtva mobinga. Protekle godine Inspekciji rada Republike Srpske prijavljeno je samo 10 slučajeva mobinga. Inspektori ističu da je prijava malo, jer su loša ekonomska situacija i nužda, naterale radnike “da rade sve i svašta, trpe mobing, kako bi zadržali kakvo-takvo radno mesto, čak i ono koje im narušava psihičko i fizičko zdravlje”.
- Borba protiv mobinga u Srpskoj je tek u začetku. Moralno maltretiranje radnika je protivpravno ponašanje na radnom mestu, a mober, odnosno, onaj koji maltretira, krivično je odgovoran, žrtva mobinga može da zatraži odštetu za pričinjenu biološku štetu - ističe Radmila Puzić, glavni inspektor rada i zaštite na radu u RS.
I pored toga što inspekcija ne može da dokazuje mobing, inspektori uvek izvrše inspekcijski nadzor u poslovnom okruženju osobe koja je prijavila mobing.
- U takvim slučajevima često se dešava da se radnicima neravnopravno određuju plate, ili im se uopšte ne isplaćuju, s namerom da se “oteraju” sa radnog mesta, ili da se izrabljuju - kaže Puzićeva.
Prema njenim rečima proces dokazivanja “slučajeva mobinga” pred sudom je specifičan i “dobro je što je na strani žrtve, odnosno onog koji podnosi tužbu”.
- Prema zakonu samo je poslodavac dužan da pred sudom dokazuje da nije bilo “mobinga” za koje ga tereti radnik.

Ako sud utvrdi da je tužba osnovana, naložiće tuženome, odnosno, moberu da obezbedi ostvarivanje prekršenih prava radnika, ili mu plati odgovarajuću odštetu - precizirala je Puzićeva.
Nada Grahovac, ombudsman Republike Srpske, ističe da u javnom i u privatnom sektoru, mobingu pribegavaju najčešće direktno nadređeni, retko menadžeri, a kolege na radnom mestu gotovo nikad. Mnogi radnici, kaže, o tome ne bi ni govorili, da im nije ugrožena egzistencija zbog povrede njihovih prava po osnovu rada.
U Gender centru Vlade RS ističu da su žene, naročito one mlađe, u RS veoma često izložene psihičkom maltretiranju na poslu, raznim oblicima seksualnog uznemiravanja, ali i uskraćivanju osnovnih radničkih prava.
- Strah da se izgubi radno mesto glavna je kočnica radnicama da prijave mobing, naročito u privatnom sektoru. Osim toga, sudski postupak kod nas dugo traje, a troškovi su veliki, pa većina radnika to sebi ne može da priušti! - istakao je Nenad Galić, pravnik u Gender centru Vlade RS.

Ljudi koji duže vreme trpe bilo kakav vid ugrožavanja na poslu, posle izvesnog vremena moraju da pronađu neki ventil za te frustracije. Vrlo je verovatno da će porodično okruženje biti ono u kome će takva osoba pokušati da isprazni negativna osećanja. Agresija se pomera ka slabijima i onima od kojih se očekuje da imaju najviše kapaciteta za pružanje razumevanja i toleranciju. Obično su to članovi porodice. Neretko se dešava da osoba koja na poslu trpi ugrožavanje bilo koje vrste postaje posle izvesnog vremena i sama nasilnik u porodici. Posledice mobinga koje se osećaju u porodici ne zavise samo od vrste i intenziteta pritiska koji osoba trpi na poslu, već i od toga koliki značaj ona pridaje svom profesionalnom životu. Stoga su često kolateralne žrtve mobinga upravo porodice onih ljudi koji se bave vrlo prestižnim zanimanjima – ističe psiholog Ivana Kovačević.

Mobing – krivično delo

Predstavljen model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu Srbija će uskoro imati zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, čiji je model juče predstavljen na konferenciji za novinare. Zaposleni koji su izloženi takozvanom mobingu moći će da potraže zaštitu u internom postupku pred poslodavcem, ali i pred sudom. Štaviše, prof. dr Zoran Ivošević predložio je da mobing bude sankcionisan kao krivično delo.

Nacrt zakona će pripremiti Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Državni sekretar tog ministarstva Snežana Lakićević-Stojačić istakla je da je mobing u Srbiji uzeo maha i da je potrebno hitno doneti zakona.

MILIONI NA METI

ISTRAŽIVANJE mobinga u zemljama Evropske unije, sprovedeno 2000. godine, pokazalo je da je tri miliona zaposlenih u EU (ili dva posto) meta fizičkog ili seksualnog nasilja na radnom mestu, dok 12 miliona ljudi (osam posto zaposlenih) trpi različite vrste mobinga.
Prema nekim procenama u Nemačkoj, žrtva mobinga košta firmu najmanje 75.000 evra godišnje.

SINDIKATI

NIJEDAN domaći zakon zasada ne poznaje reč mobing. Malo nade svima koji su izloženi ovoj vrsti poniženja dala je presuda jagodinskog suda, gde je zbog šikaniranja novinarke urednik dobio četiri meseca zatvora, ili dve godine uslovno.
- Zbog toga je uloga sindikata u borbi protiv mobinga višestruka, pre svega kroz pružanje pravne pomoći i besplatnog saveta.

Udruženje „Stop mobing“ insistira da se taj vid nasilja krivično sankcioniše

Gazde se osilile, na hiljade zaposlenih trpi njihov teror

Poslodavci na razne načine svoje radnike ponižavaju, prete im i uznemiravaju, ali se o tome nerado govori. Angažuju „profesionalne mobere“, čiji je cilj da maltretiranjem smanje broj zaposlenih

NIŠ - Mobing je, po definiciji, psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistematski usmeren protiv pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji, a koji se ne može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano ponavljaju - kaže Emilija Antić-Obrenović, koordinator niške kancelarije Udruženja „Stop mobing“, osnovanog pre tri godine u Vršcu.

Mobing (od engleskog glagola „tu mob“ - nasrnuti, navaliti na nekoga) predstavlja i seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnju, zakidanje na zaradi, nasrtaj na čast i ugled, kršenje osnovnih ljudskih prava i još mnogo štošta čemu su ljudi u Srbiji danas izloženi, a o čemu nerado govore - kaže Emilija, koja je kao novinar, posle 23 godine staža u Niškim novinama i na gradskoj TV, bila žrtva mobinga i sada je na evidenciji nezaposlenih.
Ona napominje da će Udruženje „Stop mobing“, posle Vršca, Beograda i Niša, narednih meseci dobiti i svoje kancelarije i koordinatore u Pirotu, Leskovcu, Prokuplju, Vranju i drugim gradovima širom Srbije. Kaže da im je za sada osnovni cilj da, preko medija, sindikata, nevladinih organizacija i na druge načine, prosto nateraju našu zakonodavnu vlast da se mobing zakonima definiše kao krivično delo, kako je definisan u zapadnoevropskim zemljama. Jer, najdrastičnijem mobingu je izloženo na hiljade zaposlenih koji kod privatnika rade na crno, ili su u nekakvom radnom odnosu, zatim brojni radnici koji se u procesima tranzicije i privatizacije proglašavaju za „prekobrojne“, pa i zaposleni, naročito oni koji su pred penzijom, i koji stalno žive u strahu za svoje radno mesto.

Naš cilj je i da ne pravimo samo spisak posledica mobinga, već i da „udarimo na uzroke“, na nosioce, da ih predstavimo i žigošemo u javnosti, i izvedemo pred lice pravde. Zbog toga naša kancelarija u Nišu već prikuplja prijave i traga i za advokatom koji će besplatno savetovati i pred sudom zastupati mobingovane građane - navodi niška koordinatorka Udruženja „Stop mobing“.

MOBERI

PSIHOLOZI tvrde da su zlostavljači osobe sa poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav, radost, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi, u strahu da ne postanu žrtve. U zemljama tranzicije, kako ističu sociolozi, problem mobinga je uveliko izražen i najčešće povezan sa izrabljivanjem radne snage.

Mobing na poslu

Ponižavajući poslovi, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva...

Ukoliko ste „poštenjak” koji je otkrio nepravilnosti u poslovanju rukovodstva, pripravnik ili osoba pred penzijom, ako različiti i ekscentrični, ili, pak, fizički invalidi, ili višak radne snage – spadate među one koji mogu da postanu žrtve mobinga.

Mobing je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju...), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola...

Cilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski još više degradira. Radna sredina u kojoj preovladava ovakvo ponašanje prepoznaje na osnovu narednih odlika: takmičarska sredina sa kultom karijerizma, strogo hijerarhijska struktura, naglašena briga o ekonomskoj dobiti umesto o međuljudskim odnosima, nedostatak međusobnog poštovanja, nedovoljno definisane radne uloge i nedostatak profesionalnosti.

Jedno istraživanje Infostudovog sajta za zapošljavanje www.poslovi.infostud.com pokazalo je da 12 odsto ispitanika priznaje da su bili žrtve nekog oblika zlostavljanja na poslu. Najveći broj posetilaca sajta, 60 procenata, smatra da je mobing veoma prisutan u Srbiji. U Beogradu postoji više službi koje pomažu žrtvama nasilja na radnom mestu – Stop mobing, Antimobing centar, Viktimološko društvo i drugi.

Viktimološkom društvu Srbije (VDS) sa službom VDS info i podrška žrtvama prošle godine se javilo 119 osoba koje su se žalile na nasilje na radnom mestu: 85 žena i 34 muškarca. Prema rečima Jasmine Nikolić, rukovodioca ove službe, žrtvama mobinga ne nude se konačna rešenja već alternative. Time se, prema njenim rečima, osoba ojačava da izađe iz problema.

Jasmina Nikolić ističe da su im se javljale žene raznih zanimanja – od čistačica do profesorki na fakultetima, zvali su ih i iz državnih i privatnih firmi, iz vojnih, policijskih i zdravstvenih ustanova. Žrtve mobinga ovde mogu da dobiju potrebne informacije, emocionalnu podršku, upućivanje na druge organizacije i podršku na sudu.

SRPSKA REČ


NISMO još odredili koji ćemo izaraz upotrebiti u naslovu - priča državni sekretar.
- Ne znamo da li će se zvati zakon o zabrani mobinga ili zakon o zabrani zlostavljanja na radu. O tome će se raspravljati kada predstavimo zakon javnosti. Meni se, međutim, kao bolja čini srpska verzija jer je razumljivija.

PODMETANJA

MUDRIJI poslodavci koriste vešte pravnike da zloupotrebe Zakon o radu i prođu bez posledica - navodi Olga Kićanović. - Tako seljakaju žrtvu mobinga sa jednog radnog mesta na drugo u "interesu posla", nude mu kojekave anekse, a ako ih radnik ne potpiše gubi posao. Prave preraspodele radnog vremena, nude smenski rad van mesta stanovanja, teraju zaposlene da rade dvokratno... Bahatiji poslodavci neredovno daju plate, ne uplaćuju doprinose, vređaju, teraju na prekovremeni rad bez naknade, seksualno uznemiravaju, ucenjuju da se prihvate nemogući uslovi rada...

BACHELORETTE